Uvod u učenje o nauci (Johann Gottlieb Fichte) 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: Filozofski fakultet

Prvi uvod u učenje o nauci
Fihteov sistemnije nikakav drugi do sam Kantov sistem – sadržan je isti pogled na stvari, ali je u postupku sasvim nezavisan od kantovog prikazivanja.
1.    Prvi zahtev koji filozofija postavlja svom učeniku je da obrati pažnju na sebe samog, da odvrati pogled od svega što ga okružuje i usmeri ga na svoju unutrašnjost.
Predstave – neposredna određenja svesti – neke od naših predstava praćene su osećanjem slobode a druge su praćene osećanjem nužnosti. Na predstave praćenje osećanjem slobode odbija se primena svakog pojma razloga.
Pravo pitanje filozofije – pt aje temelj sistema predstava koje su praćene osećanjem nužnosti? tj .Šta je to iskustvo?
2.    Kod onoga što je obrazloženo kao nešto slučajno ne može biti drugačije. A ono što ne treba biti obrazloženo pomoću slobode, za njega se može pitati za neki razlog – pokazati nešto drugo iz čije se određenosti može uvideti zašto je ono obrazloženo upravo tako određeno.
Filozofija treba da navede temelj sveg iskustva, prema tome, njen objekat nužo leži izvan svakog iskustva.
3.    Umno biće nema ništa osim iskustva – iskustvo je ono što sadrži celokupnu materiju njegovog mišljenja. Filozof se uzdiže iznad iskustva time što apstrahuje – ono što je u iskustvu povezano on razdvaja pomoću slobode mišljenja.
Ono povezano u iskustvu su stvar i inteligencija – apstrahovanjem od jedne od njih, filozof se izdiže izvan iskustva.
4.    Objekat dogmatizma se shvata tako kao da se pojavljuje kao proizveden pomoću predstave inteligencije, kao da se proizvode samo pomoću slobodnog mišljenja. Odatle sledi da je stvar-po-sebi izmišljena, i da ništa takvo ne postoji u iskustvu.
Objekat idealizma se dobija apstrakcijom od onoga što je mišljeno i gledanjem na samogsebe. Onda se samom sebi u tom predmetu postaje objektom – sebi se pojavljujem određen kao misleći – sam sam sebi objekat. To Ja-po-sebi je objekat idealizma – ono nije predmet iskustva, nije određen, nije stvar po sebi – jedino ga ja određujem. Objekat idealizma je u toj prednosti što ga ne treba dokazivati kao predmet objašnjenja iskustva (to bi bilo protivrečno).
5.    Ni jedan od ova dva sistema ne može da opovrgne drugi, jer je njihov spor samo oko prvog principa, koji se ne može dalje izvoditi. Njihov spor je oko toga da li samostalnost onog Ja treba žrtvovati samostalnosti stvari, ili obrnuto.
Umno se odlučiti za jedno ili drugo nije moguće, jer reč je o započinjanju jednog celog niza a apsolutno prvi akt zavisi jedino od slobode mišljenja. Otuda se od oobluke dolazi pomoću volje – pomoću sklonosti i interesa.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com